Nije lako članovima DS posle direktive Bojana Pajtića da u srijedu, na ponovljenom glasanju za narodne poslanike, ne glasaju za svoju stranku, već za koaliciju DSS-Dveri. Do juče svoje ljute protivnike.
Do samo do prije tri dana, članovi DS su svoje ukućane, strine, tetke, šurnjaje, a bogami i ljubavnice, ubjeđivali da su sljedbenici Voje Koštunice i dverjani snage prošlosti, koje su protiv majčice EU i milosrdnog NATO pakta, koje hoće da ukinu Paradu pedera, da nas pripoje manitim Rusima i onda sa diktatorom Putinom pridave demokratiju u Srbiji. Za koju se DS izborila u junačkoj borbi, potpomognuta svojim vjernim saveznicima Čedom Veljom, Čumetom, Bagzijem, Šiptarom i drugim neznanim junacima iz srpskog podzemlja.
Sada moraju da ih ubjeđuju da su Boško Obradović i lepa Jove Raškovića kći pravi par, koji treba podržati u njihovoj junačkoj i pravednoj borbi da se dočepaju poslaničke plate. I, što bi rekao zločesti diktator Vučić, skupštinskog restorana.
Muku muče demokrate redom, a najveću dr Dušan Milisavljević, profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu i kandidat DS za narodnog poslanika. Nakon što je crni gavran donio vijest da DSS i Dveri nemaju dovoljno glasova za ulazak u parlament, demokrate su dobile i sedamnaestog poslanika.
E taj baksuzni sedamnaesti je baš dr Milisavljević. Iz niške opštine Medijana. U kojoj će se u srijedu takođe ponovo glasati. Pa ako članovi DS ispoštuju stranačku disciplinu, poslušaju Pajtića i glasaju za DSS-Dveri, demokrate će ostati bez sedamnaestog mandata i dr Milisavljević je obrao bostan. Neće biti poslanik.
Zbog toga on, razumljivo, boluje tešku muku. Živ ne zna šta da radi. Mora da bira između sebe, na jednoj i Pajtića, odnosno Sande i Boška, na drugoj strani. A ne zna se šta je gore. Šta god izabere, kajaće se.
Kao visoki stranački funkcioner i kandidat za narodnog poslanika, Milisavljević bi u dva dana preostala do izbora, morao da agituje kod birača da u srijedu izađu na izbore i glasaju. Ali, šta da im kaže, za koga da glasaju?
Ako ne posluša šefa Pajtića, ne valja. Jer, nema smisla da visoki stranački funkcioner, dugogodišnji narodni poslanik i kandidat da to bude i sljedeće četiri godine, sabotira predsjhednika stranke i tako praktično radi protiv stranke. Valja zasvirati i za pojas zadjenuti, ali što ne ide, ne ide. Šta bi o njemu pomislili njegovi birači i pacijenti ako im profesor Milisavljević kaže: Ma, pustite vi Pajtića i njegovo lupetanje, nego vi, blago meni, na glasačkom listiću zaokružite mene i DS“. U najmanju ruku će pomisliti da je sebičan i da mu je stalo samo do sebe i poslaničkog mandata, a ne do svijetle budućnosti u koju bi nas odveo Pajtić.
Ali, još manje ide ako među svoje Nišlije iz Medijane profesor Milisavljević bane sa sljedećom porukom: „Braćo i sestre, u srijedu glasajte za našu sestru Sandu i našeg brata Boška Jugovića. Nemojte da vas đavo nanase da glasate za DS. I mene“.
Šta će tek tada Nišlije pomisliti o njemu? Da je šenuo? Kako da skontaju da im neko ko se kandidovao da bude narodni poslanik govori da ni slučajno ne glasaju za njega? Nego za nekog drugog. Pa, kojeg se đavla onda kandidovao?
Ako ne posluša Pajtića, postoji opasnost da Milisavljević, po statutu DS, bude isključen iz DS. A, opet, ako ga posluša, em što može da sam sebe, narodski rečeno, napravi budalom i ostavi bez poslaničkog mandata, em što rizikuje da Nišlije počnu da sa njim zbijaju šale.
Kao prvim političarem u istoriji koji se kandidovao za narodnog poslanika, a u predizbornoj kampanji ubjeđivao ljude da ne glasaju za njega. Toga se ni Nušić nije dosjetio.
I zamislite onda da se profesor kandiduje i na nekim sljedećim izborima. A birač ga pita: „Doktore, je li to za ozbiljno? Oćete li do kraja istrajati, ili ćete nas ponovo zeznuti i uoči glasanja ubjeđivati da je bolje da glasamo za nekog drugog?“
